Одговор на кризне ситуације и трауматичне догађаје
Овде можете да видите одговор на кризне ситуације и трауматичне догађаје
Моја школа на крају града
Зову је и данас школом на крају града,
о њој вам са поносом причам ову причу сада.
Пролећа, лета, јесени и зиме,
стоји увек иста; ми славимо њено име.
Иако стара, веома мала,
не дајте да вас њен изглед завара.
У њеном је срцу места за све,
да стане нас још хиљаде две.
Дигнимо руке, машимо сви,
и ти ђаче, професоре и ти.
Кличимо сада заједно ми,
да живи нам школа још века три.
Вичите људи, узвик свој дај,
јер данас се слави 9. мај!
Покажимо сада свој прави сјај,
нек` живи нам наш 9. мај.
Кораком лаки, веселим смехом,
она нас штити к`о врапце под стрехом.
Друга нам кућа, осмех и туга,
као да изнад ње увек се шарени дуга.
У школи нашој радост се слуша,
у њој је раздрагана свака душа.
И зато кажем руке горе сви,
да живи нам она још века три.
Покажимо сада свој прави сјај,
јер данас се слави 9. мај!
Александра Плавшић