Ученици треће године наше школе и њихови професори и овог септембра ишли су на матурску екскурзију у оквиру које су традиционално обишли неке од прелепих градова на северу Италије, Трст, Верону, Падову и Венецију. Смештај је био у познатом туристичком месту Lido di Jesolo.У повратку кући били су гости мале, али како кажу, најчистије земље света, Словеније. Уживали су у обиласку Крања, Постојне јаме, Љубљане,Бледског и Бохињског језера.Вођа овог занимљивог путовања био је директор школе, Новица Новаковић, а професори који су били задужени да све прође у најбољем реду jeсу  Зора Беадер, Весна Поповић, Синиша Јукић и Катарина Попов.
Посебна захвалност упућује се докторки, Милани Косановић, која је својом стручношћу и људским квалитетима помогла да се сви осећају добро и сигурно.
После пет дивно проведених дана, сви су се срећно вратили кући са прегршт успомена које ће дуго памтити, а то се најбоље може видети и из приче самих ученика. Па, да чујемо шта су они имали да кажу о својим утисцима.
ПОЛАЗАК
Кренули смо рано, али је блистави сјај у очима био довољан да покаже радост док смо полазили на дуго жељени пут.Сваки нови километар који нас је удаљавао од куће, зближавао нас је више и давао нам слободу.Пут је био далек , али је монотонију разбијала музика и широки осмеси на нашим уморним и поспаним лицима.
ТРСТ
После дугог путивања са паузама, коначно смо стигли у предивну Италију. Наше прво одредиште био је Трст, мали град и лука са погледом на предивно Јадранско море које ме је одушевило.Лагано смо шетали градом, док нам је наша драга Марта ( водич ),  показивала знаменитости попут тргова, палата, споменика, Српску православну цркву Св. Спиридона и говорила о некадашњем ѕначају и богатству невелике српске заједнице у Трсту.Слободно време у Трсту искористио сам да обиђем луку која је такође изграђена у време Хабзбуршке монархије,као и већи део старог града, где се још увек налазе куће многих тршћанских Срба који су дошли са карловачким владиком Данилом Јакшићем.Радовао сам се и што сам видео место некадашње чувене пијаце о којој су ми родитељи и остали старији људи много пута причали, јер су ту долазили да купују гардеробу која у тадашњој Југославији није могла да се набави.Највише ми се свидео Трст са својим прелепим грађевинама, палата Гопчевић, Трг берзе, Трг уједињења Италије, Канал Гранде, али најлепше што ми је тај град пружио за разлику од осталих италијанских градова је мир, тишина, без ужурбаности непрегледног броја туриста.
LIDO DI JESOLO
Смештај нам је био у познатом италијанском летовалишту из кога ћемо као највеће утиске понети две луде вечери у дискотеци Гасолина.Иако смо имали део који је био само за нас, заједно са Италијанима уживали смо у нашим и страним хитовима.Њима је у почетку наша енергија била чудна и несхватљива, играли смо и забаљали смо се док су они седели и испијали своја пића.Касније их је та наша енергија понела и уживали су колико и ми.Краљица последње вечери била је једна госпођа у годинама, која је показала да је човек млад онолико колико му то душа јесте.Проводи у дискотеци били су луди и незаборавни, а посебно ми је драго што смо се зближили са ученицима из других одељења, јер се у школи нисмо дружили.
ВЕРОНА И ПАДОВА
Други дан нашег путовања провели смо у градовима Верони и Падови.Велика гужва ни у једном тренутку није нам покварила утисак о овим прелепим градовима.У Верони смо посетили Арену, која је толико ванвременска грађевина, а пуна трагедије и страдања.Обишли смо Стуб срама, Дантеов споменик.На мене је посебан утисак оставила Јулијина кућа и балкон где се налазила када је дочекивала свог Ромеа и зид на коме се исписују имена ѕаљубљених парова.Најпознатији и најнесрећнији љубавни пар, свакако су Шекспирови Ромео и Јулија.Управо њима су посвећена многа места у граду, па се Верона зато и назива „ град љубави „ . Све време шетајући улицама Вероне имао сам утисак да сам се пребацио у њихово време и да ће сваког момента изаћи на улицу.
Долазак у Падову за мене је био фасцинантан када сам угледала трг са многобројним белим статуама значајних грађана овог града и целе Италије.Била сам задивљена базиликом Св. Антонија, њена величина и лепота остављају без даха и сада, а камоли човека у 13. веку када је ова грађевина и саграђена.Цео град препун је продавницама сувенира, углавном религијског карактера, јер осим изразито верних грађана током целе године у Падову долазе верници из разних крајева света, управо због Св. Антонија.Падова је и познати универзитетски град, а у сећању ми је остала прича нашег водича, како су студенти и лекари у жељи да испитају анатомију људског тела, а кријући се од цркве која за то није имала разумевања, измислили сто који се окретао.Када би црквени поданици упали у просторију ѕа сецирање, окретањем стола, леш би пао у рупу испод стола, како би научници сачували своју главу.
ВЕНЕЦИЈА
Последњи дан боравка у Италији био је предвиђен ѕа обилазак града Венеције, по мом мишљењу „ шлаг на торти „ ове екскурзије.Утисака је много и тешко их је све описати.Прво смо обишли тамницу у којој је био и чувени Казанова, Трг Св. Марка где се налази и базилика посвећена овом свецу.Град је романтичан и прелеп, посебну чар даје мноштво канала, мостића и гондола у којима уживају многи туристи.Није било особе која није искористила прилику да направи савршену фотографију из чаробне Венеције.
СЛОВЕНИЈА
Последња два дана провели смо Словенији.Људи су доста другачији него у Италији.Ту су људи сличнији нама и по одевању и по понашању.О смештају и храни да не говорим, није ми се ишло кући.Љубљана је на мене оставила нјјачи утисак, то је један прелеп град са широким и пространим улицама, без огромне гужве која је била присутна у Италији.Величанствена Постојна јама, мали градић испод земље, украси који светлуцају, човечја рибица,возић којим смо је обишли, на мене је све оставило утисак неке бајке,  паралелног света и занемарила сам хладноћу која је била присутна.Крањ, град у коме смо били смештени, најпознатији је по чувеном песнику Францу Прешерну.Уживао сам у посматрању Саве, на овом месту тако мале и плитке, са стакленог видиковца, одакле се видео и део града.Лагала бих када бих порицала ванземаљску лепоту Бохињског и Бледског језера, коју ни кишица која је тога дана почела да пада није могла да поквари.Наравно, не могу да не споменем и уживање у чувеним кремпитама. Оно што нам се између осталог у Словенији посебно допало јесте то што смо уместо дискотеке две вечери провели у собама, где смо се дружили, шалили и певали до раних јутарњих часова.Професори су били коректни, а мислим да смо и ми били солидног понашања.
КРАЈ
Били смо другари само из школских клупа, који смо мучили исте школске муке, али после екскурзије нас спаја нешто јаче и нераскидиво,снажно и вечно, а то је другарство из снова, јер смо се сви зближили и нисмо више остали груписани и подељени.Када бих могао да вратим време , све бих на овој екскурзији урадио исто.Дружење је било предивно, професори и директор су били више него одлични, а и ми смо се потрудили да им не приредимо никакве непријатне ситуације.Посебно бих се захвалио др Косановић и мојој разредној, које су ми омогућиле да ова екскурзија буде и више него савршена за мене.Када бих могао да одем опет на екскурзију изабрао бих опет исте дестинације, исто друштво и исте професоре.
Наша авантура приводила се крају, последњи скуп и кретање за Србију.Возећи се ка кући кроз главу су ми пролазиле слике претходних дана.Драго ми је што сам имала ту могућност да са својим разредом обиђем овакве пределе и да осетим то другарство и несебично дељење и ширење позитивне енергије.
Ученици који су се потрудили да вам пренесу своје утиске су: Александра Џодан, Недић Душица, Витомир Јовелић, Ивона Савчић, Брадара Сузана и Ана Кљајић.